• Đerdap
  • Fotografija AUL
  • Luka Beograd
  • Reka
  • Golubac

Једрење као стил живота

Почетком јуна је, на Сави и Ади Циганлији, одржана „Зокијева регата – Меморијал Зоран Радосављевић” у част мајора Зорана Радосављевића, једриличара и пилота Војске Србије, који је погинуо 26. марта 1999. године, херојски бранећи земљу од НАТО агресије. Тим поводом, за шести број newsletter-a „Луке & Марине“, Тања Прекраснов, потпредседник Једриличарског савеза Србије, говори о историји Савеза, популарности и значају овог наутичког спорта.

Када је основан Једриличарски савез Србије и колико има чланова?

Савез је почео са радом раних педесетих година прошлог века, као једна од чланица Једриличарског савеза Југославије, са седиштем у Сплиту. Занимљиво је истаћи да је то био једини спортски грански савез који је имао седиште ван Београда. У свом чланству Једриличарски савез Србије има око 20 активних клубова из целе земље, са готово 300 такмичара. Клубови су смештени на Сави, Дунаву и Палићком језеру.

Како изгледа такмичарска сезона?

Такмичарска сезона у Србији почиње на пролеће и траје до касне јесени. То је период у којем се организују регате, припреме и тренинзи. Тренинзи, поред практичног дела, укључују и савладавање теорије и кондиционе припреме. Захваљујући новим технологијама и дизајну опреме, може се једрити и у зимском периоду. Наши такмичари током зиме тренирају у иностранству, првенствено због временских услова, мора, таласа итд.

Можете ли нам рећи нешто више о „Зокијевој регати”? Да ли међу једриличарима има и младих?

Прва регата у част мајора Зорана Радосављевића одржана је 1999. године у Херцег Новом. Данас манифестацију организујемо у сарадњи са Министарством одбране, Војском Републике Србије, Једриличарским савезом и клубовима чланицама Савеза. На овогодишњој регати, 23. по реду, такмичило се 80 једриличара, како у класи Оптимист, тако и у осталим класама. Оптимист је најбројнија јуниорска класа за децу од 7 до 15 година старости, те сваке сезоне имамо нове младе такмичаре који своје прве кораке направе у овој класи.

Шта бисте поручили будућим једриличарима, које су предности овог спорта?

Једрење је један од најстаријих олимпијских спортова, а ја бих додала да је то занат, струка и стил живота. Када говоримо о предностима, оне су вишеструке. То је, пре свега, индивидуални спорт који захтева самостално доношење одлука. Уз једрење, односно такмичење, уче се изузетне вештине навигације за које је потребно прво савладати исконске изазове. Један од њих је суочавање са самим собом у веома специфичним условима (на пример, сами сте у једрилици пет миља од обале), потом превазилажење тешких природних околности – јак ветар, велики таласи. Када савладате те околности, можете очекивати оно највредније – победу над ривалима.