Агенција за управљање лукама забележила је до 1. јула ове године 7,1 милиона тона претовареног терета на рекама у Србији. У поређењу са истим периодом прошле године, то је за 386.000 тона мање, односно пад од пет одсто. Смањење је пре свега резултат мањег обима претовара грађевинског материјала – шљунка, песка и камених агрегата – као и житарица.
Најзаступљенији у укупном претовару били су шљунак, песак и камени агрегати, са уделом од 27 одсто, што представља нешто мањи проценат учешћа у поређењу са претходним годинама. Следе нафта и нафтни деривати са 18 одсто, руде и угаљ са по 13 одсто и житарице са осам одсто удела у полугодишњем претовару.
Поједини терети забележили су значајан раст – претовар угља већи је за 65 одсто у односу на исти период прошле године, а претовар руда за 25 одсто, као резултат повећане тражње за овим врстама робе. Са друге стране, количина претоварених житарица смањена је за 41 одсто, а агрегата (шљунак, песак, камен) за 28 одсто, што је последица ситуације на тржишту.
Током прве половине године раст обима претовара остварен је у три лучка подручја, док је у осталих осам дошло до смањења у односу на прошлу годину.
Наутичке сезоне у Србији настављају да бележе позитиван тренд. До 1. јула евидентирано је 660 пристајања крузера и 96.885 путника, што је повећање од 4,6 одсто у броју пристајања и 9,4 одсто у броју путника у односу на првих шест месеци прошле године.
На међународном путничком пристаништу у Београду остварено је 245 пристајања а у Новом Саду 159. У Доњем Милановцу забележено је 126 пристајања, у Голупцу 90 и у Земуну 27 пристајања. У досадашњем периоду крузинг сезоне на пристаништу у Кладову остварено је шест пристајања. Београдско пристаниште је и ове године најпрометније по броју искрцаних путника – 36.396.
Количине претовареног терета до краја године умногоме ће зависити од услова на робним берзама и кретања цена. Истовремено, према досадашњим показатељима, очекује се да ће се у текућој наутичкој сезони наставити раст броја пристајања и путника који Србију обилазе са река.