• Đerdap
  • Fotografija AUL
  • Luka Beograd
  • Reka
  • Golubac

Обележен Међународни дан Дунава

Конференција "Откриј Дунав – Римским путевима" одржана је у Археолошком парку "Виминацијум", у организацији ЈВП "Србијаводе", поводом 29. јуна, Међународног Дана Дунава. Дан Дунава обележава се у 14 европских подунавских земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава, како би се подигла свест за очување реке код што већег броја људи и како би се апеловало на рационалну употребу водних ресурса. Овогодишња манифестација била је посвећена римској заоставштини на Дунавским обалама.

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић казала је на конференцији да ће ресорно министарство уложити додатне напоре и средства за већи и значајнији развој ове врсте туризма. У претходном периоду за развој туристичких производа и инфраструктуре на Дунаву Министарство је уложило значајна средства, а за Археолошки парк „Виминацијум“ око 80 милиона динара.

"Пут римских царева који повезује 21 римски локалитет и 12 винских региона у 5 земаља, може да представља светску атракцију као пут у средиште једног културног и цивилизацијског изворишта данашње глобалне културе. Потребно је да заједно окупљени око ове међународне иницијативе усмеримо нашу енергију и знање ка очувању животне средине и неговању природних ресурса. Исто тако, природну лепоту Дунава морамо да искористимо, да је делимо са другима, имајући у виду да она за нас представља и једну значајну туристичку дестинацију и једно велико туристичко благо које Србија тек треба да искористи на прави начин. Управо је Виминацијум један од десет најзначајних археолошких паркова у свету и један од симбола Србије захваљујући професору Кораћу, на светској туристичкој мапи препознатљив симбол Србије и право је место на коме данас треба да развијамо идеју о Дунаву, као реци која повезује и преноси бурну историју овог поднебља. За бржи развој и адекватно коришћење потенцијала неопходно је веће укључивање локалне заједнице, унапређење сарадње јавног и приватног сектора, као и развој заједничких туристичких производа са земљама региона. У Србији око Дунава развијамо и гастрономске и бициклистичке руте чији је циљ повезивање земаља подунавског региона и креирање јединственог туристичког производа и боље позиционирање на европском тржишту" , казала је Татјана Матић.

Горан Пузовић, директор ЈВП „Србијаводе“ рекао је потенцијал Дунава је врло велики. Према његовим речима, развој индустрије, пољопривреде, транспорта, туризма, спорта и рекреације, један је од приоритета Владе Србије и у наредним година Србија се враћа на Дунав и очекују се велика улагања како би се локалне самоуправе у његовој близини развијале. Пузовић је додао да је ово век екологије и да је задатак свих људи који живе у Дунавском басену да генерацијама које долазе иза њих оставе Дунав још лепшим и чистијим него што су га наследили од предака.

Директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић подсетио је да је ЕУ донела Стратегију за развој Дунавског региона који има три стуба. Први стуб је сигурност пловидбе и инвестирање у инфраструктуру, други јесте екологија и трећи је развој и сарадња људи у региону.

"Дунав представља један од девет коридора нове транспортне политике ЕУ и у том смислу учествовали смо на доста међународних пројеката везано за развој лука, као развојних планова лука и промоцију пре свега лука и пристаништа и наше земље у Европи. Данас имамо 12 међународних лука у Србији, од тога девет на реци Дунав и прошлогодишња анализа је показала да је то једини вид саобраћаја који није забележио пад у односу на 2019. годину. Активно смо радили на отварању нових путничких пристаништа и инвестирање у путничку инфраструктуру и за ову годину могу да најавим отварање путничког пристаништа у Земуну и Костолцу", рекао је Перовић.

Он је додао да Агенција успешно реализује пројекат "Пробуди Дунав" који за циљ има развој крузинга и домаћег линијског саобраћаја на Дунаву, као и промоцију наутичких потенцијала Горњег и Доњег Подунавља. Кроз рад на пројекту Агенција повезује 11 општина у Србији, које леже на обалама Дунава, у јединствену целину, како би својеврсни "Музеј на Дунаву" био уцртан на туристичку мапу Европе.