• Đerdap
  • Fotografija AUL
  • Luka Beograd
  • Reka
  • Golubac

Одржане годишње консултације

Агенција за управљање лукама одржала је седме редовне годишње консултације са лучким оператерима, представницима Владе Србије, државних институција и Групацијама ПКС за луке и пристаништа, речно бродарство, као и за шљунак и жито. Скупу су присуствовали и представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства унутрашњих послова, Дунавске комисије, Дирекције за водне путеве, Туристичке организације Србије, ЈВП ,,Србијаводе’’, Института за појас и пут, Саобраћајног факултета и други.

Директор Агенције Вук Перовић рекао је да одзив учесника добар показатељ да су субјекти у водном саобраћају препознали конференцију као форум на којем могу изнети мишљења и покренути иницијативе за унапређење водног сектора . Изразио је задовољство зато што се, након три године, скуп одржава поново уживо. Према његовим речима, претходни период је био изазован и стога је Агенција настојала да буде институција отворена за пружање сваког вида стручне помоћи и јачање сарадње.

Говорећи о резултатима Агенције, Перовић је упознао присутне са радом на правном оквиру и додао да су на снагу ступила два правилника- о критеријумима за препознавање дискриминације код корисника лучких услуга и минималним лучким тарифама. Када је реч о теретном саобраћају, казао је да је, према подацима Агенције, на рекама у Србији у 2021. години претоварено 15,95 милиона тона терета, што је за 3,2 одсто мање него у 2020. години. У међународном путничком саобраћају у прошлогодишњој наутичкој сезони евидентирано је благо побољшање у односу на 2020. годину. Путничка пристаништа у Србији дочекала су 508 пристајања и више од 40.000 путника који су Србију обишли са крузера.

Перовић је подвукао да је претходну годину обележило отпочињање нових пројеката и инвестирање у области теретног и путничког саобраћаја. ,,Током периода иза нас, улагали смо у развој међународних путничких пристаништа и марина, као и у пројекте у сегменту екологије. Са Министарством трговине, туризма и телекомуникација потписали смо споразум у области наутичког туризма, и на тај начин ћемо ефикасније реализовати нове инфраструктурне пројекте . Када је реч о међународној сарадњи, додатно смо ојачали нашу позицију у интернационалним оквирима. Између осталог, потписали смо Меморандум о разумевању са румунском националном компанијом APDM из Галца. Са њима ћемо радити на унапређењу контејнерског транспорта, али и покренути иницијативу да Београд постане регионални центар крузинга. Поред тога, активно смо сарађивали са Европском федерацијом речних лука и на предстојећем заседању Генералне скупштине предложићемо да у 2023. години будемо домаћини састанка чланова ЕФИП-а,'' закључио је Перовић.

Представници Групације за луке и пристаништа и Групације за речно бродарство сагласили су се да су претходне две године донеле много изазова у пословању. 2020. година показала је да је водни саобраћај грана транспорта која је поуздана у кризним временима, имајући у виду да су забележени добри резултати. Како су навели, стална комуникација између привредних субјеката и релевантних институција, умногоме доприноси превазилажењу различитих изазова. Поред тога, истакли су да ће се утицај тренутне глобалне ситуације на тржиште превоза робе водним путем анализирати у наредном периоду. Похвалили су сарадњу са Агенцијом и њен фокус да заједничким радом и подршком реше сва отворена питања.

Дејан Трифуновић из Дунавске комисије рекао је да је Агенција спровела запажене активности на међународном плану. Истакао је да је Дунавска комисија у 2021. години формирала Експертску радну групу за развој лука и лучке делатности, у чијем раду активно учествује Агенција. Подвукао је да је циљ групе експерата помоћ даљем развоју дунавских лука и њиховој декарбонизацији. Најавио је да ће комисија у наредном периоду усвојити текст Декларације о декарбонизацији и одрживости речних и морских лука у Дунавском региону. Очекује се да ће Декларација бити потписана у другој половини ове године. Он је изјавио да је Србија друга земља у Дунавском сливу по количинама претовара, после Румуније. Осим тога, истакао је да ће у циљу бољег праћења статуса даљег побољшања лучке инфраструктуре, Секретаријат ажурирати своју постојећу базу података дунавских лука. Трифуновић је казао да ће комисија, кроз рад експертске групе, наставити да пружа подршку дигитализацији у лукама, хармонизацији тарифа и превазилажењу административних баријера.

Током дискусије учесници су закључили да су годишње консултације одраз добре сарадње учесника у водном саобраћају. Имајући у виду да су пред водним сектором велики изазови, отворен дијалог свих субјеката представља предуслов за даље побољшање транспорта терета и путника рекама.

Презентацију Агенције са одржане конференције можете пронаћи ОВДЕ.