• Đerdap
  • Fotografija AUL
  • Luka Beograd
  • Reka
  • Golubac

Сачувајмо Дунав

29. јун обележава се као Дан Дунава у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава, како би се подигла свест за очување реке код што већег броја појединаца и како би се апеловало на рационалну употребу водених ресурса. Дан Дунава установљен је 2004., а у Србији ће се ове године под слоганом ’’Сачувајмо Дунав’’ организовати низ манифестација у 27 градова.

Дунав је дуг око 2.850 километара и друга је по дужини река у Европи, одмах после Волге. Протиче кроз неколико европских главних градова, пре него што се кроз делту улије у Црно море у Румунији и Украјини. Река Дунав кроз Србију тече у дужини од 588 километара, од Бездана до Тимока, а хидрографску мрежу његовог слива чини 120 притока, од којих се неке од највећих уливају на територији Србије - Сава, Тиса и Дрина.

Река Дунав, део изузетно значајног европског коридора Рајна-Дунав, својим најповоЉнијим делом, са становишта пловидбе, протиче кроз Србију. Дунав омогућава пловидбу највећих речних бродова за крстарење, такозваних крузера и долазак великог броја туриста. Од стране Европске уније коридор Рајна-Дунав је препознат као један од девет мултимодалних европских коридора Транс-европске транспорте мреже (ТЕН-Т) мреже и једина је директна веза Централне Европе са Црним морем. Дунав као такав је и једина река у Србији, која је и европски коридор.

Агенција за управљање лукама континуирано ради на унапређењу лучке области, а посебну пажњу посвећује развоју предности ове области на Дунаву.

Теретни саобраћај резултирао је у 2017. години са 10,5 милиона тона претоварене робе, што представља рекордну количину до сада забележену. У девет лука које се налазе на Дунаву - Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово, евидентирано је готово 93% од укупног претовара терета на рекама у Србији. Дунавске луке у Србији најчешће претоварају житарице, руде и расути терет.

Значај Дунава за Србију огледа се и у најављеним инфраструктурним пројектима, међу којима су изградња Терминала за расуте и генералне терете у луци Смедерево, уређење пловног пута од Београда до Бачке Паланке и свакако најважнији стратешки пројекат- изградња нове луке у Београду.

Када је реч о путничком саобраћају, примећен је сталан раст од око 5% на годишњем нивоу, а током наутичке сезоне 2017. забележено је скоро 1000 пристајања крузера и око 132 хиљаде путника.

Агенција за управљање лукама у сарадњи са Развојним програмом УН (УНДП) покренула је пројекат „Пробуди Дунав“ који има за циљ развој домаћег линијског саобраћаја и крузинга на међународним путничким пристаништима на Дунаву, на истоку Србије. Пројекат дориноси развоју градова овог подручја који ће бити уцртани на туристичку мапу Европе а Србију сврстати међу европске лидере у натуичком туризму.

„Пробуди Дунав“ промовише природно и културно наслеђе Смедерева, Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Костолца и Великог Градишта и прилике које се отварају развојем путничког саобраћаја и туризма доњег Подунавља. Циљ је будућим туристима који се одлуче на путовање Дунавом понудити скуп знаменитости и активности у градовима који леже на обали ове величанствене реке и истаћи њихову нераскидиву везу и даљи потенцијал.

Током трајања пројекта, Агенција је у 2017. години отворила путничка пристаништа у Смедереву и Кладову, а од априла 2018. међународно путничко пристаниште у Голупцу дочекује стране туристе.

Београд ће у наредној наутичкој сезони добити своје међународно путничко пристаниште на Дунаву. Крајем априла ове године, потписан је Уговор о изградњи путничког пристаништа у Земуну, а ова капитална инвестиција удвостручиће број пристајања бродова и туриста у главном граду.

Агенција за управљање лукама учествује и на два међународна пројекта- ’’Danube SKILLS’’ и ’’DAPhNE’’. Пројекти имају за циљ изградњу институционалних капацитета, јачање промоције пловидбе Дунавом и стварање уравнотеженог система лука на Дунаву које ће бити мултимодална чворишта у функцији катализатора економског развоја.

Један од приоритета Агенције је и очување животне средине у лукама и на рекама, тако да ће се након израде Студије о управљању отпадом на рекама, створити услови за покретање значајних пројеката и активности.

Задатак свих релевантних институција али и грађана Србије у наредном периоду је да упознају, искористе и брину о потенцијалима ове важне европске реке. Сачувајмо и пробудимо Дунав.

Сачувајмо Дуна